USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

Usluga je namenjena svim osobama kojima su usled telesnog i/ili intelektualnog oštećenja potrebni nadzor i kontinuirana dnevna nega, odnosno podrška u održanju i razvijanju pontecijala za što samostalnije svakodnevno funkcionisanje. Korišćenje ove usluge omogućava deci/osobama sa invaliditetom da steknu i usavrše različite socijalne, psihološke i/ili fizičke veštine, doprinoseći na direktan ili indirektan način poboljšanju kvaliteta života kako samih osoba sa invaliditetom, tako i članova njihovih porodica. Vreme koje dete/osoba sa invaliditetom provodi u devnom boravku, omogućava članovima njegove porodice da “predahnu” od pružanja kontinurine nege i dobiju više vremena da se posvete profesionalnim i/ili ličnim obavezama, svojim hobijima i interesovanjima. Na taj način se u značajnoj meri smanjuju šanse da se članovi porodice deteta/osoba sa invaliditetom suoče sa iskustvom socijalne izolacije ili sindromom izgaranja i usled svoje iscrpljenosti donesu odluku da dete/osobu sa invaliditetom smeste u neku od rezidencijalnih institucija socijalne zaštite.

U zavisnosti od vrste oštećenja i starosne dobi, ova usluga se organizuje za sledeće grupe korisnika:

• Decu i mlade (starosti do 26 godina) sa telesnim invaliditetom
• Decu i mlade (starosti do 26 godina) sa intelektualnim teškoćama
• Odrasle (preko 26 godina starosti) sa telesnim invaliditetom
• Odrasle (preko 26 godina starosti) sa intelektualnim teškoćama

Pravo na korišćenje usluge dnevnog boravka može se ostvariti podnošenjem zahteva Centru za socijalni rad na teritoriji opštine na kojoj dete/osoba sa invaliditetom ima prebivalište.

Usluga pomoć u kući namenjena je deci, odraslim i/ili starim licima kojima su usled ograničenja fizičkih i/ili psihičkih sposobnosti za nesmetano svakodnevno funkcionisanje u vlastitom domu neophodni pomoć/podrška i nadzor drugog lica, pri čemu porodična podrška ili ne postoji ili nije dovoljna. Osnovna svrha ove usluge je pružanje podrške korisnicima u zadovoljenju svakodnevnih životnih potreba, kako bi održali ili unapredili kvalitet vlastitog života. Obim i struktura poslova geronto-domaćice je u zavisnosti od potrebe korisnika, njegovog uzrasta i porodične situacije.

Pravo na korišćenje usluge pomoći u kući ostvaruje se preko Centra za socijalni rad, opštine na kojoj dete/osoba sa invaliditetom ima prebivalište, a intezitet korišćena ove usluge (broj sati nedeljno tokom kojih konkretna osoba može koristiti ovu uslugu) utvrđuje se na osnovu stepena težine njenog invaliditeta i porodične situacije, varirajući u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti lokalne samouprave koja izdvaja sredstva za njeno finansiranje. Tako na primer, osobe sa invaliditetom koje žive na teritoriji Grada Beograda mogu ostvariti pravo da ovu uslugu koriste po dva sata dnevno, tokom pet radnih dana u nedelji, ukoliko je veštačenjem nadležnog organa penzijskog i invalidskog osiguranja ili nalazom izabranog lekara utvrđeno da su nepokretna, kao i ukoliko su korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu.

Usluga stanovanje uz podršku namenjena je i dugotrajno dostupna osobama starijim od 15 godiina koje se usled postojanja telesnog, intelektualnog i/ili mentalnog invaliditeta i porodičnih prilika nalaze u povišenom riziku da postanu korisnici neke od rezidencijalnih institucija, dok im je u isto vreme potrebna pomoć i podrška u sticanju različitih veština kako bi dostigli što veći stepen samostalnosti. Sve aktivnosti koje se sprovode u okviru usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invalidtetom, imaju za cilj očuvanje i razvijanje potencijala korisnika, kako bi se stvorili uslovi za njihovo što aktivnije učešće u životu društvene zajednice.

U okviru ove usluge po nekoliko osoba sa invaliditetom (najviše šestoro) zajedno živi u istoj stambenoj jedinici, gde uz pomoć i stalni ili povremeni nadzor negovatelja, shodno svojim očuvanim sposobnostima, zajednički učestvuju u održavanju higijene stana, nabavci namirnica, pripremi obroka i plaćanju računa, stičući na taj način veštine neophodne za samostalno vođenje domaćinstva. Pružalac usluge je u obavezi da za svakog korisnika obezbedi minimum 12m2 stambenog prostora, pri čemu u jednoj sobi mogu biti smeštene najviše dve osobe. Pored negovatelja, koji korisnicima pružaju podršku u neposrednom zadovoljavanju bazičnih potreba, uslugom stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, predviđeno je da se na deset korisnika angažuje po jedan stručni radnik-savetnik za osamostaljivanje, čiji je zadatak da u skladu sa individualnim planom kod svakog korisnika razvije što veći broj veština nephodnih za samostalni život.

U zavisnosti od strukture korisničke grupe (npr. uzrasta, vrste i/ili stepena invaliditeta, želja, interesovanja i sl.) u okviru usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, sprovode se različite aktivnosti, čiji su osnovni ciljevi da:

• korisnicima osiguraju bezbedno okruženje uz adekvatan nadzor
• im se pruži potrebna pomoć i podrška prilikom zadovljavanja osnovnih životnih potreba, kao i
• da im se obezbedi okruženje u kome su dostupne različite socijalne, zdravstvene, kulturne, zabavne i sportsko-rekreativne usluge koje odgovaraju njihovim potrebama

Ovde je važno napomenuti, da se (ukoliko je to potrebno) u okviru usluge stanovanje uz podršku, sprovode i aktivnosti pružanja podrške korisnicima, pri školovanju i zapošljavanju, kako bi se podstaklo i omogućilo njihovo što aktivnije uključivanje u sve sfere društvenog života. Podrška pri školovanju i zapošljavanju obuhvata:

• Pružanje pomoći u profesionalnoj orijentaciji, započinjanju i/ili nastavku školovanja
• Pružanje podrške u sticanju i razvoju veština koje mogu povećati šanse za pronalaženje i zadržavanje plaćenog zaposlenja
• Pružanje podrške tokom početnog perioda – prvih dana tokom radnog angažovanja i/ili promene kolektiva

Personalna asistencija predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih usluga podrške za osobe sa invaliditetom. Njena osnovna svrha ogleda se u pružanju individualne podrške osobama sa invaliditetom prilikom zadovoljavanja svakodnevnih ličnih (bazičnih) i socijalnih potreba u cilju postizanja što većeg stepena samostalnosti i aktivnijeg učešća u svim segmentima društvenog života.

Pravo na korišćenje ove usluge imaju osobe sa invaliditetom koje ispunjavaju (sve) sledeće kriterijume:

• Punoletne su i poseduju sposobnost za samostalno donošenje odluka
• Poseduju rešenje o pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica
• Društveno su angažovane – zaposlene su ili aktivno uključene u rad različitih udruženja/organizacija građana, sportskih udruženja i/ili političkih partija ili se nalaze na školovanju (redovnom ili pohađaju individualni program)
• Procenjeno je da im je zbog postojanja invalidnosti potreban I ili II stepen podrške (procena se vrši prilikom podnošenja zahteva za korišćenje ove usluge u nadležnom Centru za socijalni rad)

Osnovna prednost usluge personalne asistencije, jeste u konceptu njenog pružanja, po sistemu “jedan na jedan” – jedan personalni asistent na jednog korisnika, što omogućava maksimalnu individualizaciju pružanja usluge. Naime, osoba sa invaliditetom koja koristi uslugu personalne asistencije, ima mogućnost da svog asistenta obuči koji je najbolji način da joj pruži potrebnu pomoć/podršku (npr. da li joj više odgovara da joj prilikom silaska niz stepenice pruži levu ili desnu ruku), ostavljajući priliku korisniku da se sa svojim personalnim asistentom dogovori i o terminu korišćenja usluge (fleksibilno radno vreme asistenta).

Pre početka korišćenja usluge personalne asistencije, i potencionalni korisnik i personalni asistent, obavezno prolaze odgovarajuće akreditovane obuke. Po pravilu, jedan personalni asistent, pruža usluge samo jednom korisniku, pri čemu shodno zakonskim odredbama o radnom vremenu, personalni asistent može biti angažovan najmanje 20 a najviše 40 sati nedeljno. Ovde je važno napomenuti da personalni asistent nikada ne može biti:

• Osoba koja sa korisnikom živi u istom porodičnom domaćinstvu
• Korisnikov srodnik u pravoj liniji (npr. otac, majka, baba,deda, sin, ćerka)
• Korisnikovi rođeni brat i sestra, kao ni njegovi brat i sestra po ocu ili po majci

Usluga lični pratilac deteta namenjena je detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) koje pohađa vaspitno-obrazovnu ustanovu (vrtić, osnovnu ili srednju školu), a kome je usled razvojnih smetnji/invaliditeta potrebna podrška prilikom zadovoljavanja svakodnevnih bazičnih potreba (kretanja, hranjenja, održavanja lične higijene, oblačenja i komunikacije sa drugima). Osnovna svrha ove usluge je obezbeđivanje adekvatne individualne podrške detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) kako bi se moglo nesmetano uključiti u redovni obrazovni sistem, učestvujući ravnopravno sa svojim vršnjacima i u drugim aktivnostima šire zajednice.

Osoba koja želi da bude angažovana kao lični pratilac deteta sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) prolazi posebno akreditovani program obuke, pri čemu je važno napomenuti da lični pratilac nikada ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome dete živi, njegov srodnik u pravoj liniji (npr. roditelji, baba, deda i sl.), kao ni rođeni odnosno polurođeni brat i sestra deteta (po ocu ili po majci).

Usluga ličnog pratioca detetu sa invaliditetom (smetnjama u razvoju) pruža se u školi, kod kuće ali i u široj zajednici. Aktivnosti ove usluge planiraju se i određuju shodno individualnim potrebama konkretnog korisnika-deteta, obuhvatajući pružanje pomoći/podrške u sledećim segmentima:

• Održavanju lične higijene (umivanje, češljanje, pranje zuba)
• Hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora za jelo i sl.)
• Svlačenju i oblačenju (pomoć pri vezivanju pertli, zakopčavanju dugmića, zašniravanju i odšniravanuju odeće i obuće i sl.)
• Kretanju i/ili korišćenju gradskog prevoza (pružanje pomoći prilikom ulaska i izlaska iz gradskog prevoza, kupovini karte i sl.)
• Odlascima na igrališta, odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (pružanje podrške u igri i/ili komunikaciji sa drugima), uključujući i sportske ili kulturne manifestacije

Usluga predah smeštaja namenjena je deci i mladima sa invaliditetom, starosti između 5 i 26 godina života. Ovom uslugom se detetu i/ili mladoj osobi sa invaliditetom, pruža privremeni i povremeni dnevni, vikend ili višednevni smeštaj u cilju smanjenja rizika od pojave potrebe za njihovim institucionalnim zbrinjavanjem i održanja ili unapređenja kvaliteta života, kako samog deteta/mlade osobe sa invaliditetom, tako i članova njegove porodice. Usluga predah smeštaja se može koriisti najduže 45 dana tokom jedne kalendarske godine, pri čemu je važno naglasiti da se usluga u kontinuitetu može koristiti najduže 20 dana.

Može se slobodno reći da usluga predah smeštaja ima dvostruki efekat- porodici daje priliku za odmor od pružanja dugotrajne nege članu koji ima invaliditet (sprečavajući na taj način njihovo suočavanje sa sindromom izgaranja), dok u isto vreme dete/mlada osoba sa invaliditetom dobija priliku da se odvoji od porodice, i u “novom okruženju” uz stručnu podršku “(is)testira” granice svojih sposobnosti. Posebna povoljnost korišćenja ove usluge u osamostaljivanju deteta/mlade osobe sa invaliditetom, ogleda se i u mogućnosti učenja po modelu od pripadnika vršnjačke grupe tj. motivaciji koju dete (ili mlada osoba) može dobiti gledajući “kako to rade” vršnjaci slični njemu, pa će stimulisano njihovim primerom i samo pokušati da savlada neku novu veštinu, potrebnu za svakodnevno funkcionisanje.

U zavisnosti od vrste invaliditeta, usluga predah smeštaja se organizuje za sledeće grupe korisnika:

• Decu i mlade sa intelektualnim teškoćama i autizmom
• Decu i mlade sa višestrukim smetnjama u razvoju
• Decu i mlade sa senzornim invaliditetom i
• Decu i mlade sa fizičkim invaliditetom

Važno je naglasiti, da je usluga predah smeštaja predviđena i za tzv. “krizne situacije”, kada porodica deteta/mlade osobe sa invaliditetom zbog iznenadnih obaveza treba da u kratkom vremenskom periodu obezbedi višečasovnu ili višednevnu kontinuiranu negu za osobu sa invaliditetom. Naravno, ova usluga se nikad ne pruža korisnicima koji ranije nisu koristili uslugu predaha tj. deci/mladima sa invaliditetom koji se ranije nisu odvajali od svojih porodica i za koje se ne može proceniti kako će se ponašati u novonastaloj situaciji. Zbog toga se nakon izdavanja uputa nadležnog Centra za socijalni rad za korišćenje usluge predah smeštaja, vrše postepene pripreme kako samog deteta/mlade osobe sa invaliditetom, tako i članova njegove porodice (prvenstveno roditelja).